Poslednjih dana, dok je konvoj stajao u Kejptaunu, izvršena je i druga promena nekih članova tima od trenuka kada je prvobitna postavka u januaru krenula iz Torina.
Vodič, Beppe Tenti, fotograf Andrea Borgarello i tehnički rukovodilac IVECO-a Beppe Simonato bili su jedini članovi koji su preostali iz originalne postavke.
Novopridošlice su odmah stavljene na probu, jer je narandžasti karavan trebalo da stigne do glavnog grada, Pretorije.
U Pretoriji je IVECO diler, AFS, zamenio gume i ulja.
Ovo je bila izuzetno bitna provera vozila, jer na čitavom putu u nekoliko narednih nedelja neće biti Iveco objekata.
Nakon pauze u južnoafričkom glavnom gradu, ekspedicija “Overland 12” je ponovo krenula ka severu i trebalo je da pređe oko 300 kilometara , kolika je udaljenost između Pretorije i granice sa Bocvanom.
Bocvana nije mnogo popularna zemlja: njena površina je otprilike dva puta veća od Italije, ali je ukupan broj stanovnika manji od 2 miliona, od čega preko 200.000 živi u glavnom gradu Gaboronu, gde je ekspedicija načinila još jednu pauzu pre ponovnog kretanja na sever. Po drugi put u dve nedelje, “Overland” je prešao peko Severnog povratnika: Prvi put u Nambiji, krećući se ka Jugu, i sada na putu ka Severu. Pored puta su počele da se pojavljuju prve kolibe, što je ukazivalo na to da se ekspedicija po ko zna koji put približava srcu crne Afrike.
Pre prelaska granice sa Zambijom, karavan je prošao kroz nacionalni park Čobe, najpoznatiji park u Bocvani i jedan od najpoznatijih u Africi po tome što se u njemu žive mnoge retke vrste iz sveta flore i faune.
Nakon dolaska u Republiku Zambiju, “Overland 12” je naišao na jedan od najspektakularnijih prizora u južnom delu Afrike: Viktorijine vodopade, prirodnu baštinu pod zaštitom UNESCO-a.
Put je nastavljao prema glavnom gradu Lusaki i postao je veoma zahtevan i za vozače i za vozila zbog iznenadnih pljuskova i vododerina na putu.
Nakon dolaska u glavni grad Zambije, IVECO tim i vozila su dočekali zvaničnici italijanske ambasade i predstavnici lokalnog IVECO dilera; ova pauza je bila još jedna prilika da se vozila provere i da za to vreme ljudi još jednom napune svoje baterije nakon tri meseca provedenih na putu, pripremajući se za suočavanje sa novim izazovima na putu ka severu i Demokratskoj Republici Kongo.
